Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

44

писатељима и издатељима прекорачавати дозвољава, под казни лишенија оног благодјејанија...“ Какве су биле прилике најбоље се види по судбини Шумадинке Љубомира П. Ненадовића.)

Шумадинка Крајем 1849 године Ненадовић, тада про-

(189—185) фесор београдске гимназије, објавио је да покреће књижеван лист Подунавку. У позиву се констатује да је буна од 1848 угушила све књижевне листове српске — „где мач звечи, онде Муза јечи“ — „но после ње поникоше различне политичке новине, за које су се људи због светски' важни догађаја просто грабили“. У садашњим приликама „престаде она велика важност политичких новина“, и зато се креће овај књижевни лист, који ипак неће занемарити политику „обе Србије“. Али у последњем часу промени се име, и 5 јануара 1850 изиђе Шумадинка. У Српским Повинама њена појава радосно је поздрављена, јер је „већ жалосно међу нама било“ што „сва журналистика српска ограничила се била“ на званични лист. Шумадинка је била у првом реду забавна и књижевна, али је много места поклањала политичким вестима, и сасвим играла улогу и једнога политичкога листа. У њој треба гледати први либералан лист у Србији, у сваком случају прво гласило либералних идеја. Ненадовић је био напредан дух, познат са својих републиканских симпатија, његов српски патриотизам није хтео да зна за званичне разлоге који су налагали туркофилску и аустрофилску политику, и он је у брзо дошао у сукоб са влашћу.

У једном броју, говорећи о републиканским манифестацијама на југу Француске, написао је „превратничку“ реченицу: „У републиканаца је дух и живот народни, и док је републиканаца, то јест слободом дисајућих људи, народу ће бити добро“. Званичне новине устану против тога писања, које је за њих зна-

5 М. К. Борисављевић: Забрана „Шулмадинке“ (1850. године). Из Годишњице Николе Чупића, ХХХ, 1910.