Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

48

У Србији млади либерали, чија одлучна делатност је решила ствар 1858, пошто су видели да још није куцнуо час остварења њихових „либералних надежда“, у брзо су прешли у опозицију. Званичне Новине су их називале „јакобинцима“ и „црвењацима“ и писале како их треба „треснути о земљу“, апелујући на „гвоздену руку Милошеву“ :). За либерале је главно питање било имати лист, и зато су 1861 Владимир Јовановић, Стојан Бошковић, Милован Јанковић и Алимпије Васиљевић тражили од владе допуштење да покрену независан слободоуман лист Народна Скупштина. Листу је био програм: извршење либералних одлука Светоандрејске Скупштине и одбрана начела уставне владавине. У први мах власт је дала одобрење, и оснивачи већ су отпочели припреме за покретање листа. Али одмах затим дошла је забрана, и када су оснивачи изјавили протест, стављени су у притвор и под полицијску истрагу, због „увреде највише власти“. Суд је оптужене пустио, али од намераванога листа ништа није било“). Исто тако су били одбијени београдски адвокати, када су 1863 намеравали да крену Судске и Трговачке Новине. Боље среће је био банкар Ј. Кумануди, који је 1861 покренуо недељни лист Трговачке Новине, под уредништвом Милана Миловука. Цензура је допуштала да се у листу говори о спољној политици, у смислу споразумнога рада балканских народа, али не да се дотичу и унутрашње политике. Али и поред тога око листа су се окупили млади либерали, главни сарадник био је Владимир Јовановић, и у Тровачким Новинама налазиле су израза либералне идеје, и доследно су тражене судске, привредне и економске реформе. Како се није смело писати о унутрашњим приликама, то се у нарочито дотериваним вестима из хесенског херцештва казивало све оно што се о Србији хтело рећи, и опозициона публика прво је

5) Владимир Јовановић: Стојан Бошковић. Српски Књи-

жевни Гласник, 1908, књ. ХХ, стр. 428. =) Владимир Јовановић: Стојан Бошковић. Српски Књи-

жевни Гласник, 1908, књ. ХХ, стр. 426.