Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

47

Званичне новине Кнажесшва Србје, које су живеле пет година, од 1856 до 1860. Тај лист дошао је да замени Србске Новине. Како у то доба у Србији није било других новина до званичних, и како влада нигде није могла да слободно, из обзира према страним дипломатским представницима, казују своје мишљење о питањима спољне и националне политике, Србске Новине фиктивно буду предате у приватно власништво, тако да се у њима могло слободније писати. 1857 године Србске Новине дате су у власништво и на уређивање Милошу Поповићу, а Званичне Новине вршиле су њихову ранију дужност: искључиво доносиле указе, наредбе, расписе, службене вести, и т. д. Крајем 1860 Званичне Новине престале су изилазити, а Српске Новине поново су постале службени лист.

Србија се тада просветно тек почињала дизати, и у њој је непрестано био мален број читалаца. По податцима које су дале Србске Новине за 1851, у току 1856 године- улазило је у Србију свега 5 српских листова у 600 примерака годишње; поред тога 11 словенских | листова у 20 примерака, 84 немачка у 218, 21 француски у 43, 7 енглеских у 9 — у опште 138 листова, српских које су ван Србије штампани и страних, у 918 примерака скупа! Но неповољне политичке прилике, оштра цензура нарочито, највише су ометале развитак штампе. уземљи. Династичка промена од 1858, у којој су великог удела узели либерални елементи, није донела велику промену на боље. Узалуд је Светоандрејска Скупштина, у низу осталих либералних тражбина, захтевала и слободну штампу. Кнез Милош није хтео да чује за идеје „голобрадих чиновника“, и тек од 1860, по доласку на владу Кнеза Михаила, релативно су се поправили услови за живот српске штампе.

правда Од шездесетих година, од повратка уставшездесетих НОСТИ у Аустрији и доласка на престо Кнеза година _ Михаила почиње преокрет на боље у развитку

српске штампе не само у Србији но и у Аустрији.