Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

58

Србија је имала свога великога значаја у првим двема годинама излажења, за доба Кнеза Михаила. После Кнежева убиства, 29 маја 1869, реакционарна штампа дигла је повику на „крваву Омладину“, сумњичећи је за морално учешће у убиству, Љубомир Каљевић једва је живот спасао; Србија се морала направити мања од макова зрна. У јесен исте године, под нарочитим стицајем прилика, либерална опозиција споразумела се са Намесништвом, и либерална борба изгубила је од свога старога значаја. Каљевић је у свој доктринаран лист, који није могао рачунати на велику публику, утрошио велики део свога наследства. Најгоре је било што је лист непрестано рђаво гледан од стране владајућих кругова, и што је у крилу либералне странке завладало неповерење и растројство. 1870, под једним малим владином притиском, Србија је престала изилазити, оставивши за собом спомен најбољег либералног листа у Србији, једнога од најбољих идеолошких листова у целокупној српској штампи.

1868 покренуо је Стојан Бошковић нов либералан, али полузваничан лист Јединсшво. Бошковић је одвећ био либералан дух да би могао уређивати полузваничан лист, и од 1870 Јединство је почео уређивати Вукашин Петровић, које је, као полузваничан лист либералних влада, живело до 1873 године.

Крајем шездесетих година јавља се још неколико листова у српским крајевима на Балкану. До душе то су били званични листови турских вилајетских управа, али на српском језику, и први пут у тим земљама. 1866 године, у Сарајеву, почеле су штампати, на српском и турском језику, „званичне новине вилајета босанскога“, Босна, које су без прекида изилазиле све до аустријске окупације 1878 године. У исто доба кренуте су, такође у Сарајеву, „политичке и књижевне новине“ Босански Вјесшник, а после њих, од 1868, недељни политички и забавни лист Сарајевски Цвјетнић, на српском и турском језику, који је изилазио под уредништвом Мехмеда Шаћира све до 1873 године. Исто тако, мало доцније,