Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

54

1871 године, у Призрену је кренут званичан недељни лист на српском и турском језику ГПризрен.

Српска _ Али главно средиште српске штампе, за вољини везда. Цео српски народ, шездесетих година био сетих година. је Нови Сад, „Српска Атина“ како се онда говорило. У историји српскога духовнога живота у ХМШ и Х1Х веку опажа ова стална чињеница: помицање духовнога центра са севера на југ. На крају ХУШ века и почетком Х1Х века такав центар био је Беч, од двадесетих до краја четрдесетих година то је Пешта, од педесетих година постаје Нови Сад, да седамдесетих година пређе у Београд. После 1848 Нови Сад се стао све више дизати, и са имућним и родољубивим становништвом српским, стао је на чело целога српскога покрета. Од 1847 у њему се налазе три српске штампарије; 1864 у њ долази Матица Српска; ту је основано прво српско стално Народно Позориште, затим и пуна српска гимназија. Српски духовни живот ту се концентрише, и то не само за српски народ у Војводини но и за све остале крајеве српске. Док је 1863 године у Београду штампано свега 4 листа српска, сва четири званична или полузванична, у Новом Саду било их је 9. У другој половини ХЛХ века изилазило је у Новом Саду 56 разних српских листова, док је за исто време на мађарском и немачком изилазило свега десетак. После повратка нормалног политичког живота 1860 године у целој Аустрији, нов живот осетио се и у духовној метрополи српској и у њеној штампи.

Застава 1866 година је особито значајна у животу (1866—191) српске штампе у Угарској: те године Др. Светозар Милетић, вођ младе, световњачке и напредне народне странке, који је као публицист стекао гласа још у Србском Дневнику, покренуо је Заставу, која је за низ година остала један од главних органа српске јав-