Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

ст С

стекла велики политички и национални ауторитет, постала у доба око 1870 године главни орган целе српске јавности. Маја 1867 пренета је у Нови Сад, у српску средину, и од тада почињу њене борбе са мађарским властима. После убиства Кнеза Михаила београдски реакционари отворено су оптуживали Заставу за учествовање у томе чину, и мађарска влада је једва дочекала прилику да притегне тај српски орган, који јој је почео озбиљно сметати. Владимир Јовановић, који је тада био главни сарадник Заставе, заједно са бугарским слободњаком и револуционаром Љубеном Каравеловом, буде одведен у пештански затвор, одакле је једва изишао. Застава се почела гонити, сви плашљивији и зависни елементи растурили су се или склонили, и 1870 године Милетић, због једнога чланка, буде осуђен на годину дана затвора и 500 форината глобе. Он је казну издржао 1870-1871, и „вацки мученик“ изишао је из затвора само са још већим угледом. Седамдесетих година Застава је остајала непрестано као гласило чистог, непомирљивог национализма српског, у исти мах проповедајући крајње либералне идеје, симпатишући републиканским покретима у Европи, пријатељски отворена млађој радикално-социјалистичкој генерацији, која је изилазила са новим политичким и социјалним идеалима. Застава је тада водила прву реч у српској националној политици, стварала јавно мњење српско, и Срби са свију страна, и из Србије, Хрватске, Далмације, Босне, Херцеговине и Црне Горе, у њој су се јављали када су имали да говоре целом српском народу. Милетић, храбар и одушевљен, народни идол, „Див Милетић“, како су га звали Срби у Угарској, био је на челу свега тога националнога покрета, и мађарске власти су само чекале прилику да скрхају свога непомирљивога и опаснога противника. У почетку Српско-Турскога Рата 1876, он буде оптужен због „велеиздаје“, ноћу између 4 и 5 јуна, са четрнаест војника буде одведен у затвор у Пешту, ту, у истражном затвору задржан за све време српско-турских ратова, пуних 18 месеци, и по-