Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

61

Београд Загреб Нови Сад 1869 115 35 50 1870 134 51 49 1871 188 50 31 1872 131 54 38

За четири године, изишло је у Новом Саду 168, у Загребу 189, и у Београду 568, више но у свима другим местима скупа“).

Београдска штампа, и ако је имала да се бори са суровом цензуром, и ако се читалачка публика тек стварала, показивала је велике живости. Пре свега, остављајући на страну важније и трајније начелне листове, има цео један низ покушаја да се створе листови општијег садржаја, привредни, национални, или просто органи за обавештења. Тако: Говорница, „лист за политику и право“ (1870) Трговачки Гласнић, који је 1871 изилазио под уредништвом Чедомиља П. Мариновића; /угословенска Звезда, „лист за политику и узајамне односе Јужних Словена“, са девизом, „право, слобода и јединство“, изилазила је 1871 под уредништвом М. Ј. Ђорђевића; Уједињење М. ]. Николића, кренуто 1873; Беорадски Брзојавнић, „лист за трговину, саобраћај и огласе“, 1872; Бранич, „лист за политику и народне интересе“, Стевана Влад. Каћанског, 1873; Кореспонденција, „лист за трговину, трговачку образованост, привреду и политику“, кренута 1874, која се у скоро прекрстила у Беорадске Новине, које су престале 1875; Ново Доба, „новине за политику, народну економију и привреду“, 1874; Шумадија, „лист за политику, науку и књижевност“, која је кратко време изилазила 1876. Исто тако ефемерни били су и шаљиви листови Решето (1871), Страшни Суд (1873) и Домишљан (1874-1875).

Новим уставом од 1868 године ипак су дати релативно повољнији услови за политички живот, и од седамдесетих година настаје у Србији периода политичке активности и чисто политичких листова. Поред реакционарног Видовдана изилазило је неколико ли-

") Књижевни преглед за потоње четири године. Будућност 1873, бр. 1.