Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

63

Јавности у Крагујевцу. Цео тај нови, више интелектуални но социјални покрет израз је активности једног јаког ч0века и даровитог публициста, Светозара Марковића, првога пропагатора социјализма на целом Словенском Југу.

Као ђак у Русији и у Швајцарској, где је и ушао у нове идеје, он је имао отворене ступце либералних листова српских, Србије, Заставе и Панчевца, и ту је прво почео проповедати своју „нову науку“. У један мах, 1870 године, он је живо радио да се орган Уједињене Омладине Српске Млада Србадија, која је дотле изилазила у Новом Саду пренесе у Београд, и ту постане орган једне радикалне опозиције против српске владе. Од 1870 године Марковић се налазио у Београду, и његов утицај стао се јасно осећати у младом нараштају, нарочито међу ђацима Велике Школе, окупљеним у друштву Побратимству. Њему није било довољно гостопримство либералних листова, и није се хтео ограничити на усмену пропаганду, требао му је лист где би могао рећи све што мисли и којим би дошао у додир са широким слојевима народним.

У друштву са неколико младих пријатеља, Светозар Марковић је, 1 јуна 1871, покренуо Раденића, први социјалистички лист не само међу Јужним Словенима но и на целом Балканском Полуострву. Цензура је била оштра, и у листу се морало писати опрезно, више о практичним питањима домаће политике, а мање теоријски о општим идејама ондашњега социјализма. Лист је наишао на врло повољан одзив. Он се појавио у згодан час, када у Србији није било ниједног напредног и опозиционог листа, и када је политичко и социјално незадовољство захватало све шире кругове. Раденик је нашао читалаца не само у круговима младог нараштаја, но и код либералне штампе и с оне и с ове стране Саве и Дунава, код једнога дела либерала који су били незадовољни политиком Намесништва. На тај начин лист је дотерао до 1500 претплатника.

Успех са једне стране изазвао је гоњења са друге стране. Владини листови оптуживали су Раденика да