Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

68

до 1889 године; у Митровици је почела изилазити Фрушка Гора, доцније са сатиричним додатком Зоља (1880 до 1881); у Сарајеву је окупациона аустријска влада кренула Босанско- Херцетовачке Новине, које су, штампане Ћирилицом и латиницом, служиле као званичан лист. У опште, доба од 1876—1880 било је неповољно по развитак српске штампе, како у Србији, где је сва пажња земље ишла на границу, и где се после ратова осећала тешка економска криза и велика духовна депресија, тако и у Аустро-Угарској, где се на све могуће начине гледало да се у часу продирања монархије на Балкан што већма сузи и ограничи српска штампа.

ПНЕ Тек од 1880 године, од доба промене осамдесетих владе а потом од новога закона у штампи, година. _ У Србији, у Аустро-Угарској после успешно свршене окупације Босне и Херцеговине, почињу нешто бољи дани за српску штампу. Осамдесете године, то је доба страсних политичких борба и у Србији и у бившој Војводини. У Србији настаје љута борба између радикалне странке са једне стране и Краља Милана и напредњачке странке са друге стране, борба у којој су најзначајније епизоде: Бонту, устанак Источне Србије 1883, рат са Бугарима 1885, долазак либерално-радикалне фузије на власт 1887, нови Устав од 1888, абдикација краља Милана 1889. У Војводини води се оштра борба између световних националних елемената против владиновских клерикалаца; а и у редовима самих световних елемената, некадашње велике народне странке Светозара Милетића, дошло је до сукоба између старије, либералне струје, која је хтела наставити омладинску политику, и новије, радикалне, реалистичке, која је била у идејама Светозара Марковића и ишла за примером радикалне странке у Србији. У таквим приликама, када су политичке страсти дошле до свога врхунца, политичка, страначка штампа се нарочито развила. Искључиво политички лист, са