Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

дужим уводним чланцима, који често прелазе и на другу страну или се продужују у неколико бројева, са полемикама у којима се није устезало прићи личној, често грубој увреди — такав политички лист и партијски орган у главноме је створен у току осамдесетих година.

У Србији се извршило ново политичко груписање: место старе поделе на либерале и консервативце дошла је нова подела на либерале, радикале, напредњаке и социјалисте. Све те странке боре се за присталице и за духовно водство у народу, и све оне крећу своје листове, који између себе воде огорчену борбу. 1880 напредњаци крећу свој орган Видело, 1881 либерали Сриску Независност, радикали Самоубправу, социјалисти 1881 Радник, а 1882 Борбу. 1883 је приличан број политичких листова: поред Видела, Српске Независности, Салмбуправе и Борбе, ту су још: званичне Србске Новине, два листа у којима треба гледати прве почетке штампе за вести и обавештења: Беотрадски Дневнић (кренут 1881) и Нови Беорадски Дневнић (1882), Народно Ослобођење (1881), неколико сатиричних листова: Ћоса (1881), Дар-Мар (1881), Брка (1882), 7Телефон (1882), Ера (1882). У целој унутрашњости Србије једино Шабац имао је свој лист: Шабачки Гласнић, који је почео излазити 1883, и живео неколико година, У Новом Саду, поред органа два противничка табора, Заставе и Српског Народа, од 1881 изилази и Српско Коло (1881—1885), у Руми Српски Глас (1882), у Митровици Фрушка Гора, (1878), Наше Горе Лист у Панчеву. На Цетињу је излазио званични Глас Црноторца, а у Сарајеву, ћирилицом и латиницом, штампан, званични Сарајевски Лист; у Старој Србији, у Приштини, још је штампано, на српском и турском, Косово.

1883, доба Зајечарске Буне, била је штетна по развитак српске штампе, али су наскоро после тога опет све странке имале своје органе, и жучна новинарска борба водила се на свима линијама. Прву реч су непрестано водили партијски органи, издржавани махом не толико од претплате колико од прилога чланова странке. Не-