Iz doba 1875-1878

од херцеговачког устанка 1875, до пометка операција у руско-турском рату 1877. У истом делу енциклопедије: Томъ VII Выпускъ второй. С. Петербурга 1894, писац генерал Лер, говорећи о Србији, износи концизно њену историју, географске и статистичке податке, војну снагу. Потом опширније разматра српско-турски рат 1876, задржавајући се највише на излагању операција на Моравском и Тимочком војишту до пада Ђуниса. У кратком су прегледу операције Дринске и Ибарске војске; исто тако операције Црне Горе и борбе устаника у Херцеговини са турском војском. Описаше Руско —Турецкой войны 1877 —78 г.г. На Балканскомъ Томъ I Обстановка передо войной. Издаше Воено-Исторической Коммисш Главнаго Штаба. С. Петербурге 1901. У овој I књизи великог дела, руског Главног генералштаба о руско-турском рату 1877—1878, трећи одељак посвећен je оружаној снази Румуније, Србије и Црне Горе. Историја, организација, формација, наоружање и опрема српске и црногорске војске; њихов старешински кадар; степен могуће извежбаности ове народне војске, изнети су у подробности, са свима детаљима, којима располаже руски генералштаб. После концизног прегледа операцией Црногорске војске 1877, изнет je значај за ступање Србије у рат, у његовом почетку 1877. Правда би била задовољена, да je изнета истинска корист, када je Србија понова заратила. Јер Руси још нису били савладали, други одсудни бранични одсек Балкан, када су Срби ступили у поновни рат олакшавајући Гурковој војсци прелаз преко Балкана и заузеће Софије, што je у своме делу признао генерал Бобриков, руски изасланик у Српској врховној команди за време рата 1877 —1878. ТагЪева Л. Б. Алвманахъ Армlи и флота на 1902 годъ. С. Петербургъ 1902. Професор Николајевске Академије Генералног штаба, ~П. А. Гейсманъ, участникъ войны 1976 года“, поводом дведесетпетогодишњице српско-турског рата 1876, написао je у овом алманаху, врло прегледан и концизан чланак: Сербско-Турецкая война и сражеше при ДжунисЬ 17 октября 1876 г. Писац je, почевши од устанка у Херцеговини 1875, изнео све важније догађаје до закључка примирја после пада Ђуниса 19 октобра 1876. Тачним прегледом оружане снаге Отоманске Порте, Србије и Црне Горе, писац закључује, да су Турци надмашили своје противнике бројем,