Iz doba 1875-1878

25

■ски“, мајора Шинковског; 3 „руско-бугарски“, мајора Челјаева, и 4 „руско-бугарски“ мајора Гостинова. Командант бригаде потпуковник Милорадовић. Она je 11 септембра ушла у састав трупа пуковника Хорватовића на Шиљеговцу, где je учествовала у борбама 16 септембра. Затим je била на Делиграду, а потом код Зајечара. После закљученог примирја у октобру, и доцније мира, са Турцима, Јонин од стране централног бугарског комитета, обратно се молбом министру војном, пуковнику Сави Грујићу, да се бугарски добровољци нераспуштају. Он je ово обећао и извршио; они су прикушьени у Кладову, и одавде, пред почетак рускотурског рата 1877 упућени су у Плојеште.

Српска литература

Из српске литературе, пре излагања већих дела, знатнијих брошура и других радова хронолошким редом, изнећемо штампане радове: Јована Ристића, Јеврема Грујића и ђенерала Саве Грујића, који су, са својих највиших државних положаја, за време рата о догађајима најбоље били верзирани. Дипломатска Историја Србије за време српских ратова за Ослобођење и Независност 1875 —1878. Прва књига. Први рат. Написао Јов. Ристић, Београд, 1896. Друга књига. Други рат. Београд, 1898. Српска Краљевска Академија. Записи Јеврема Грујића. Књига треБа. (Друга влада Обреновића и ту реки ратови). Београд, 1923. У овој су књизи од херцовачког устанка до српско-турског рата 1875 —1876 записи рада кнежевске владе и Народне скупштине. Затим тајни протоколы Министарског Савета од 28 априла 1876 до 29 марта 1878. Српско-турски рат 1876-77 г. Операције Тимочко-Моравске војске. Белешке и успомене ђенерала Саве Грујића. Бившег начелника артиљерије Тимочко-Моравске војске. Дело je у 4 књиге. Београд 1901. На завршетку дела, одељак: Руско-бугарски добровољци и њихово учешће у нашем рату посвећено je бугарским добровољцима. Одељак: Руски добровољци у Српско-турском рату 1876 израђен je по руским изворима. После овога дела, ђенерал Сава Грујић, у Ратнику за март 1903, у чланку: „Још неколико података