Iz doba 1875-1878

5

радове кнезу Николи, а нарочито његовој егоистичкој политици. Сматра за неопростиму грешку, што операције нису'ч упућене најкраћим правцем за сједињење са Србима.. Јер онда би ток рата, узео сасвим други повољнији правац. Разматрајући детаљно све борбе и бојеве, са извесним замеркама у вођењу, писац одаје пуну хвалу безпримерној храбрости и самопрегоревању Црногораца. Zimmermann В. Moritz. Illustrirte Geschichte des Orientalischen Kriegs von 1876 —1878. Wien, Pest, Leipzig. У овом великом популарном делу пропраћена je најпре историја зараћених страна: Турске, Србије и Црне Горе; потом стање у Херцеговини, Босни и осталим потлаченим покрајинама Отоманског царства; изнети су узроци немира у Подгорици, затим устанак у Херцеговини. Описане су, потом борбе устаника у Херцеговини и Босни. Обухваћен je рад дипломације европских сила у то време, и доцније до Санстефанског уговора о миру. У рату Србије и Црне Горе 1876 пропраћене су знатније борбе и одсудне битке са Турцима; на ратишту Србије, на свима војиштима а нарочито на главном Моравском. Исто тако у рату Србије и Црне Горе, као савезница Русије 1877 —1878. Описе важнијих догађаја, бораба и битака прате многе илустрације. Fr. von Hagen. Königl. Preussischen Major. Geschichte der Orientalischen Frage, von ihrer Entstehung dem Frieden Kutschuk Kainardschi 1774 bis zur Kriegserklärung Russlands an die Pforte 24 April 1877. Von politisch militärischen Standpunkt. Frankfurt а M. 1877. У завршном делу ове историје, писац разматра догађаје на истоку, од херцеговачког устанка 1875, до објаве рата 1877. Не упуштајући се свуда у детаље, он износи краћи преглед ових догађаја, да би се имали јаснији погледи о становишту европских сила у неточном питању. Али ипак писац се, у овом одељку, више задржао на српско-турском рату 1876, износећи најважније догађаје на бојишту од објаве рата до ђуниске битке. А нарочиту je пажњу обратно, на преговоре великих сила, рад на конференцијама, са условима, који су Порти предлагани у току источне кризе за смиравање догађаја и закључак мира, зараћених страна Србије, Црне Горе и Турске. На завршетку се износе узроци опадања Отоманског царства и преглед њене оружане снаге. Интересантне су белешке у часопису: Das Buch für Alle.