Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

103

јер није владао по султановој вољи. До потврде новог кнеза регенти ће водити управу земље према земаљском Уставу. Истога дана прогласом јавише регенти народу, да су преузели управу над српском кнежевином и саопштише земунском генералу · Унгерхоферу, да се Петронијевић захвалио на служби те место њега води српске спољне послове Алекса Јанковић.

||

У време кнежеве оставке било је у Топчидеру прикупљено око 2000 посланика из свих крајева Србије и сваким даном су стизали нови посланици. Рачунало се да ће до дана избора њихов број износити 4000 људи. Осим тога су подузети кораци, да и један део емиграната присуствује новом избору кнеза. Директор спољних послова Јанковић саопштио је 22. јуна земунској команди, да ће српска влада послати у Земун сенатора Стефана Стојановића и првог секретара кнежевске канцеларије и министарства спољних послова Т имотија Кнежевића ради преузимања емиграната, и њих двојица ће протумачити емигрантима, да ће сваки од њих уживати у Србији пуну заштиту закона. Избор новог кнеза биће обављен 27. јуна и то и у том случају, ако се ни један од емиграната не врати у Србију. Истога дана Мушир Хафис-паша и барон Ливен замолише преко, Унгерхофера барона Чолића, петроварадинског заповедника, да дојави у Нови Сад свима емигрантима, којима је дозвољен повратак, нека се одмах крену у Земун. Унгерхофер достави ову молбу Чолићу и пошаље му попис оних емиграната, којима је ускраћена дозвола повратка у Србији. У том попису били су сви чланови породице Обреновића, сви бивши министри, затим они, који су починили злочин или иначе стоје у судбеној истрази, најзад сви странци, па и они који имају непокретности у Србији и који су дуго година били српски поданици. Остали емигранти су позвани да дођу без одлагања у Србију, а не учине ли тако, може то касни је да буде од лоших последица по њих.

У вече 23. јуна пређоше из Београда у Земун сенатор Стефан Стојановић и секретар Тимотеј Кнежевић, а 25.