Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

КАТАНСКА БУНА 1844. ГОДИНЕ. |

У четвртак 3. октобра 1844. кренуше се из Руме. потајно, око 11 сати ноћу, двоја кола, у сваким по два човека швапски одевена, у правцу према Хртковцима. један сат касније, 0 поноћи између 3. и 4. октобра, пођоше истим путем у тишини и тајно, 17 по турском начину одевених коњаника. И кола и коњаници опрезно обиђоше Шашинце, Јарак и Хртковце, дођоше до Саве и прођоше мостом преко канала Врања. Овде коњаници стигоше обоја кола и заједнички наставише пут. Код Хргковаца им се придружио тамошњи царински скоротеча Јован Штенгел. Кад је ова дружина приспела до стражаре бр. 9. између Хртковаца и чардака Тополе, изађоше пред њу и препречише јој даљи пут кордонски стражари Михаило Долинац и Станко Петровић. Штенгел упери пиштољ на груди једног од ових стражара и запрети му да се не сме никуд маћи. Други стражар потрча да јави овај догађај стражи у чардаку Тополи, али га Штенгел стиже, дохвати га за руку, и рече: „Буди миран, врати се натраг и не брини се ни за што!“

У то је од Митровице долазила и код чардака Комолове, спрам Хртковца, застала била једна лађа, на њој десетак људи. Тајанствени коњаници дадоше лађи знак и она пође низа Саву. Код стражаре бр. 9 пристаде уз обалу те се у лађу укрцаше једна кола, кочијаш, коњаници и њихови коњи, па друга кола са кочијашем, а Штенгел и оба стражара остадоше на обали. Ову лађу су завереници ; откупили од митровачког трговца Димитрија Загле и преудесили је за своје сврхе. Спремили су и приковали 'в03дене беочуге, за које сад повезаше коње и сместили су у њу 11 сандука, неке са муницијом а друге са униформом.