Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

57

Целовац, Миловановића задржати у Марибору, Ненадовића из Марибора послати натраг у Цеље, Вула Илића преко Марибора и Вилдона у Штанц, а Вулићевића преко Марибора у Лајбниц. У овом смислу издати су 2. фебр. 1814. налози подручним органима, а нарочито мариборским полицијским и војним властима.

П

Карађорђе се кренуо из Петроварадина 23. јануара 1814. са сином својим Алексом и две слуге. Пратио их је један потпоручник, два каплара и четворица простих војника. 4. фебр. је приспео у Грац, где је већ раније одређен био за њега стан у гостионици „Код Града Трста.“ На жељу Карађорђеву, да му се даде приватан стан, где ће моћи за време поста готовити себи посебна посна јела према прописима његове религије, нашле су му војне власти стан у кући владиног секретара Франца Кнауера, Трг Кармелићана (Канте ег-Р1аћ 2) бр. 51. У налогу за тражење стана Карађорђу назначио је 7. фебр. принц Хоенцолерн, да треба наћи стан према компетенцији једног пуковника. Према овом налогу састојао се изнајмљени стан из четири собе и једног кабинета, из кухиње и коморе за дрва. У тај стан се Карађорђе уселио 15. фебруара те се од овог дана рачунала и кирија, која је износила годишње 400 форината.

На изненађење градачке полиције стигао је 7. фебруара пред подне у Грац Младен Миловановић са два рођака Атанасијем Миловановићем и Аврамом Поповићем, и са војном пратњом, која се састојала из подофира Антона Цифрега и четири војника. Младен се кренуо из Петроварадина 25. јануара и требао је према налогу Бисингенову од 2. фебр. остати у Марибору, али је услед забуне мариборског команданта допремљен у Грац. Градачка полиција смести Младена у гостионицу „Код Сунца“, док се не реши његова даља судбина. Одмах по своме доласку затражи Младен да говори са Карађорђем и по дозволи официра Либенвајна, који је одређен био да пази на Карађорђа, а без знања виших фактора, дошао јеМла ден у пратњи једног рођака у гостионицу „Код Града