Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

66

и он је изјавио, да не може ни порећи ни потврдити тај дуг. Он се је хранио у четири гостионице и пошто не зна језика, зависио је потпуно од тих гостионичара. Они су му доносили шта су хтели и рачунали су му, колико су хтели. Матејић и Стефан јЈефтић кренули су се 1. октобра заједнички из Граца за Хотин.

Вујици Вулићевићу је у Лајбницу 8. октобра уручен пасош те се он одмах идућег дана кренуо преко Марибора и Петроварадина за Русију. Вуле Илић је добио у Штанцу тек 25. окт. у вече пасош за Русију и одмах идућег дана кренуо се у Грац, где је 27. окт. затражио и добио издржавање, које му је до тог дана припадало. 28. окт. отишао је из Граца са својом породицом за Хотин.

Најгоре је прошао Сима Марковић. Његов пасош је потписан од дворске канцеларије још 16. августа, међу првим пасошима, али је уз пут негде забачен. Кад је Карађорђе у повратку из Граца пролазио кроз Марибор, нашао је Симу на мариборској улици те се је разговарао с њиме. Од тог доба ишчекивао је Сима, да и њему стигне пасош и ургирао га је пуна два месеца с дана у дан код мариборских власти. Напослетку је 19. окт. умолио грофа Бисингена, да га обавести, зашто његов пасош још не стиже 2 Он је отац многобројне породице и тешко му пада, што је тако дуго удаљен од ње, а по свему му изгледа, да су више власти на њега и његовог сина сасвим заборавиле. Симина молба је донела успеха. Забачени пасош је пронађен и 28. окт. уручен је Сими у Марибору. Дневнице за октобар нису му биле исплаћене и он је послао био молбу у Грац да му се даде издржавање и за октобар, али добивши пасош не хтеде чекати решење ове друге молбе него изјави, да жели одмах да отпутује. 29. окт. кренуо се Сима са својим сином из Марибора у правцу Срема и са њиховим одласком довршена је интернација српских поглавица у Штајерској.