Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

11

ницима, који су имали велику и последњу реч у питању управе српском кнежевином. Почетком децембра 1840. поделише у Видину изгнаници улоге: прота Матија Ненадовић и Лазар Теодоровић, српски дипломати још из доба Карађорђа упутише се у Петроград, а Вучић и Петронијевић са осталим емигрантима пођоше у Цариград, да натамошњим дворовима прикажу узроке сукобу са кнезом и да измоте непристрасну комисију, која ће спровести истрагу у њих ву спору. Непосредни додир српских опозиционара са руском и турском владом и информације, које они дадоше, изменише на мах расположење тих влада у њихову корист. Осим тога су се и сами изгнаници услед заједничке судбине и патње још јаче зближили. Створена је међу њима таква веза и заједница, да је и данас, у добу модерних политичких организација и партијских дисциплина, мало странака, које гако беспрекорно функционишу као што је у оно време функционисала неорганизована и недисциплинована Вучићева странка уставобранитеља. -

Вође српске опозиције пожњеле су и у Петрограду и у Цариграду потпун успех. 23. децембра примио је Вучића и другове велики везир Реуф паша у јавну аудиенцију и обећао им је, да ће их султан споразумно са руским двором успоставити у пређашња звања. Набрзо после тога руски генерални конзул Вашченко и нови београдски везир Ћамилпаша добише налог од својих дворова да посредују код кнеза Михаила за дозволу повратка изагнатим Вучићевцима. У исто доба позвала је Порта дванаест српских кнежевских чиновника у Цариград, да их тамо испитају у ствари оптужбе подигнуте од народне скупштине против Вучића и другова. Акција Порте и руског двора поколебала је кнеза. У тај мах стиже у Крагујевац вест, да је руски цар послао свог крилног ађутанта барона Ливена у Цариград, да измени мисли са турским двором и са српском емиграцијом, те да преко Турске пође у Србију и као царев изасланик утиче на

" кнеза у корист опозиције. 16. марта 1841. приспео је барон Ливен у алексиначки контумац. Кнез изашље пред њега министра унутрашњих послова Цветка Рајовића са једним својим ађутантом и једним државним чиновником, те га ови допратише 22. марта кнезу у Крагујевац, а 24. марта запо-