Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

= 29

ментарца, једног Србина и једнот Турчина, али још пре доласка ових управи Мићић Ћамил паши писмену изјаву, да се покорава султану и ту изјаву посла у Београд преко среског капетана Стофића. У тај мах већ више никога није било уз Мићића, те се и он врати у Ужице, поручујући Вучићу, да ће, чим му се даде амнестија и сигурна пратња, поћи са осталим својим кметовима, да искаже покорност провизорној влади и новом кнезу.

Портин комесар Шекиб ефендија са српским капућехајом Алексом Симићем кренуо се 18. септембра из Београда те је 29. септембра приспео у Цариград. Два дана после тога стигао је и татар Инце са народном молбом за потврду кнеза. Ова молба одмах је предана Порти. У недељу 3. октобра престављен је нови капућехаја великом везиру Реуф паши, у понедељак је одржан савет царске владе о српским стварима и једногласно је решено, да се жеље српског народа предложе султану на потврду.

У Земуну је у ово време кнегиња Љубица у споразуму са Ђорђем Протићем створила једну интригу, која је стала слободе неколико београдских грађана. Да би осумњичила Ћамил пашу и српску владу и да би народну симпатију према кнезу Михаилу опет разбудила, она се договори са једним пробисветом Александром Младеном, названим Целад, да он позове из Београда у Земун угледног трговца Петра Милојковића Белопољца у важној ствари. Милојковић, ватрени присталица '"Вучићев, дође 24. септембра и доведе собом Глигорија Јовановића, који хтеде у Земуну да наплати неке своје тражбине од Јеврема Обреновића. Александар Младен предложи Милојковићу, да заједнички подговоре кафеџију Јована Мировића Ћосу, нека отрује кнеза Михаила. Ћоса ода земунском магистрату, штасу му предлагали Младен и Милојковић, а кнегиња Љубица преда магистрату отров, којим је, према Младенову исказу, требао кнез Михаило да буде отрован. Магистрат спроведе истрагу и стави у затвор Александра Младена, Милојковића, Јовановића и Стефка Нешковића. Овај последњи је био сасвим недужан и није ни познавао