Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra
90
остале оптужене него је дошао као полицијски агент српске владе да уходи кнеза Михајила, а кнегиња Љубица знајући то, хтела је да му се освети, те је и њега осумњичила. Градски синдик Јосиф Шахера поднео је магистрату већ 5. октобра поверљив реферат, у коме је утврђено да се је кнегиња из раније познавала и састајала са оптуженим Младеном и изнесено је, на који је начин кнегиња дошла до отрова. Мада је овај судски реферат несумњиво утврдио, да је по среди интрига кнегиње Љубице, мада су Вучић и Петронијевић преко Ћамил паше интервенисали код зеМунског магистрата у корист аретираних грађана, а београдско градско представништво као и београдски префект издали сведоџбу,да су то врло честити и исправни људи, ипак их је суд држао дуго времена у истражном затвору и пустио их је тек после смрти кнегиње Љубице.
Ни кнез Михајило није радио у Земуну много лепше послове од његове матере. Он је писао писма бунтовне садржине и достављао их је потајним путем својим присталицама у Београду. Ревносна београдска полиција трагала је за овом кнежевом преписком те је ухватила писма,
писана његовом негдашњем ађутанту Станојлу и мајору
Жујовићу, бившем београдском начелнику. И Станојло и Жујовић бише оковани у гвожђе и бачени у тамницу.
Потакнута Михаиловом акцијом провизорна влада појача дотадањи терор. Мићића и капетана Ђаковића даде ухватити у Ужицу те их у оковима и под јаком пратњом допреми у Београд; 12. окт. прогнат је полицијски саветник Никола Бержак у Бању, а шабачки трговац Јован Теркић одведен је у оковима у Крушевац. Шабачког епископа Мелентија, шабачког проту и тимочког епископа послала је влада у манастир. Петнаест официра, међу њима један капетан, четири поручника и десет потпоручника бише одведени у Пожаревац и бачени у тамницу.л) У опште све тамнице, по целој кнежевини, биле су пуне политичким кривцима.
Писма кнеза Михаила, похватана код његових при-
ђ) Овима пође за руком да побегну из затвора те су 19. нов. код Дебрице испод Смедерева пребегли на аустријску страну.