Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

у Земун него настави пут за Београд, где су га дочекали свечано, са пуцњавом топова и са војничком парадом. Из Београда се обрати Емин ефендија турском посланству у Бечу, да поради на томе да кнез Михаило преда кнежев скеи муширске инсигније, а у исто доба запита Емин ефендија генерала Унгерхофера, на који ће начин бити

најзгодније да се кнезу Михаилу достави писмо великог ~

везира, којим му се у султаново име налаже, да врати инсигније кнеза и мушира.

Публиковање берата о потврди новог кнеза утврђено је за 7. новембар. Из свих округаи срезова сазвани су посланици да присуствују томе чину. Већ из раније је приправљено све што је потребно да се обнародовање берата обави што свечаније. Публиковање је извршено 7. нов. пре подне на Калимегдану у присуству Ћамилпаше, Емин ефендије, свих српских првака, посланика из свих срезова и многобројне масе света посред грмљавине топова и пушчане паљбе турских и српских војника. После публиковања берата обавио. је митрополит уз асистенцију двојице епископа црквено. посвећење и миропомазање кнежево у новој митретолићској цркви, а после тога је кнез пред митрополитом то заклетву. Овоме су присуствовали Срби, турс комесар Емин ефендија и више турских високих официра, али конзули страних држава нису узели учешћа у овим свечаностима. После свршене црквене функције пође кнез у свој стан те је примао честитање, а у вече је било осветљење, транспаренти, ватромет, бал, музика и песма.

Овога истог дана је кнез поставио Тому Вучића Перишића за директора унутрашњих „послова, Илију Гарашанина за његова помоћника, Петронијевића за директора спољних послова и за председника, Пауна Јанковића, названог Баћушка, за директора правде и наставе, Павла Станишића за директора финансија. Осим тога је именовао Стојана Симића потпредседником сената и Стефана Стефановића Тенку београдским командантом,

Турски посланик у Бечу повери секретару посланства Мустафи Неџиб (Мећжуђ) ефендији мисију, да одузме од. кнеза Михаила инсигније кнеза и мушира. Пошто се чуло, да је Михаило из Новог Сада отишао у Темишвар,