Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

Мур аи

1918, године, ад што је прелочавано и гарантовано још и шеснајесте и нарочито седамнајесте године.

Наш Врховни Командант, тада Престолонаследник и Регент, и лично, и писменим преставкама, обраћајући се и шаљући их најутицајнијим личностима савезничким све до Владалаца и Шефова савезничких држава, може се најискреније рећи, Његовом заслугом највише је успео и допринео да их најпосле убеди, те да учине оно што смо сви беспрекидно очекивали: да се реше да појачају у свакоме смислу, придаду значај и одобре офанзиву солунском фронту.

Како је и шта све рађено да се до овога решења и његовога одобрења дође, колико је то времена трајало и шта је све предузимано, најбоље илуструју следећи податци из 1918, године.

Како у Солуну тако и на фронту од почетка нове 1918. године осећало се да се нешто припрема. Првих дана месеца Јануара Председник наше Владе са Министрима стигао је у Солун са Крфа код Врховног нашег Команданта. Наши добровољци стигли су из Русије, Ђенерал Гијома, Командант Савезничке Војске на солунском фронту, и начелник штаба наше Врховне Команде чешће су посећивали Врховног Команданта, као и главнији шефови савезничких војсака, којима је убрзао и враћана посета. При концу Јануара Врховни Командант је пробавио у Бачу код штаба прве Армије и војводе Мишића, обилазећи фронт и састајући се са Командантом француске Источне Војске у Флорини. После неколико дана одилази у Драгоманце у штаб друге Армије и ту проводи у обиласку фронта, и са војводом Степановићем, где прима у посету Грчкога Краља. Почетком Фебруара Врховни Командант враћа се у Солун и одмах враћа. посету Грчкоме Краљу и прима грчке Команданте. Ђенерал Гијома је чешће у посети. У половини месеца Фебруара Врховни Командант одилази . на Крф и уз пут, у Лесковику, обилази италијанске трупе са Командантом ђенералом Ферером, На Крфу је једнако са нашим посланицима и политичарима, као и са делегатима Југословенског Одбора. Чешће прима и стране представнике акредитоване на нашем Двору. По решењу кризе и заклетве нове Владе у Марту се враћа за Солун, одакле убрзо иде у Бач у штаб војводе Мишића, обилавећи наше и савезничке јединице. Почетком Априла је Врховни Командант у Солуну где конферише са ђенералом Гијомом и Својим начелником штаба, а затим одилави у Атину да обиђе и обавести о свему сада блаженоупокојенога Краља Петра, Великог Ослободиоца и састаје се са Грчким Краљем. При повратку у Солун одмах прима, ђенерала Гијому, и после неколико дана одилави на фронт у Бач — код војводе Мишића, да после извршеног обиласка фронта оде код војводе Степановића у Драгоманце — у другу Армију, Првих дана Ускрса, проводи у Бачу, да се опет врати код друге Армије у Драгоманце и да обиђе цео фронт друге Армије и централу наше Авијације у Водени. Почетком Маја, је већ у Солуну и одмах конферишв са ђенерал Гијомом и обилази француску авијацију, Присуствује ручковима, приређеним у Његову част, у француском и енглеском врховном штабу и конферише са командантима и њиховим помоћницима. Кроз неколико дана одилази у Дратоманце — код друге Армије, где прима Трумбића и обилази Југословенску:

== (05 ==

сл