Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР 95

је доцније, нарочито 1817 и 1818 год. бзрон Строганов, руски посланик у Цариграду, предузео преговоре с Портом односво испуњења Букурешког Уговора, који је Турска онако безобирце погазила, њему је било потребно да зна, на каквој се погодби основао положај Србије и Кнеза Милоша. Услед. тога била се развила интересантна преписка између Кнеза Милоша, барона Строганова, А. Пинија, руског генералног ковсула у Букурешту, и Михаила Германа, тајног агента Кнеза Милоша при руском генералном консулату у Букурешту, који је често одилазио и самоме посланикуу Цариград. У тој преписци налазе се многа акта која су имала за циљ да расветле држање Портино према Србији од закључења Букурешког Мира па све до тога времена (1818 год), да би се посланик са више успеха могао заузети за Србе и контрописати у колико Портива погодба са Кнезом Милошем одговара смислу Букурешког Уговора, којим је Русија гарантовала Србији извесне привилегије, У тој коресподевцији, која се чува у Архиви Рускога По. сланства у Цариграду, која је сад у Москви, ми смо нашли три акта која се тичу саме садржине Ичковога Мира. одкојих је један публикован још давно, у Подунавци, тол. 1844, стр. 144. а много доцније у Споменику ХЛХ и у делу М. Петровића Финансије и установе обновљене Србије. Ну много су знатнија она два документа која су до данас остала непозната Једен је на грчком језику, од којега се налази и француски превод (Сопуепноп аш а се фтанбе епше јеш Ихко, р!етројепНате де ]а Зегуле е# Та Роптје Обошапе, еп 1806); други је акт писуо Стевана Живковића Михаилу Герману о Ичковом Миру, пошто је Строганов, каошто смо рекли, тражио што боље и тачније податке за своје за

ступништзб, те је услед тога патан и Ст. Живковић, који је био посвећен у ову ствар. Како на грчкоме тексту Ичковог Мира налазимо руком Германовом. кумачење неких речи, то је вероватно тај акт о коме твез говори Герману у своме писму од17 јула 1818.