Iz nove srpske istorije

94 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

и то је без сумње најаутентичнија садржина Ичковог Мира, у којој у изводу стоји ово; 1. Срби се обавезују остати верни Порти и плаћати годишње 722.500 гр. данка. Тај је данак овако детаљиран: За 20.000 породица, без промене, по 15 гроша на п родицу И 500:000 За 70.000 харача по 3 гроша сваки 210,000 За ћечит (т.ј. за све скеле и ђумруке сем београдског ђумрука) . 80.000 За шабачки војводалук . . ,. 80 000 За војводалук пожаревачки, смедеревски, јагсдински и оне што

од њих зависе , ,.. .. 17.000

За нека села и ћечит ужички. . 3.500 анти буни Ија па а 32.000 Свега ,. .. 722.500

Половина ће се плаћати о Св Ђорђу, а половина о Св, Димитрију.

2. Односно спахија није ништа уречено у Цараграду, и то је остављено да се сврши у Београду између Срба и спахија. Међутим Порта је заповедила спахијама да они морају пристати на конвенцију по којој се од породице неће плаћати више од десет гроша. Ту ће пек суму скупљати сами Срби и предавати алај-бегу, који ће спахијама раздавати,

3. Србима се д:је потпуна амнестија за прошлост, прашта им се заостали данак, и сем тога за још шест месеци унапред.

4. Порта ће истерати из Србије све Турке смутљивце, нарочито јаничаре, За чувара тврђава у Србији биће наименсван паша по српској жељи (сћогх) са 500 људи, који ће бити распоређени у Београду, Смедереву, Шапцу и Ужицама.

1 У ред таквих података долазе и Последњи разговори Сербов и Турков о миру љета 1813. прежде шурскија на Србље војни тогоже гоба бившија, који су штампани у Го-лубици за 1843 и 1844 (стр. 234).