Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР 97

ском" у Влашкој. Од овога времена српски народ, одушевљен успехом рускога оружја, и уздајући се у моћно покровитељство Русије, почео је безбрижно правити устројства и установе свакога рода. Услед тога, по варошима и паланкама, турска су имања распродата у корист државне касе, и у току седам година било је“таково устројство и благостање у земљи, да је тешко било распознати Србију од 1813 године од онога што је она раније била,

Овде се завршује онај део писма Стевава Живковића који се односи на Ичков Мир.

Ово што је овде казано довољно је да се види у чему су се Портини услови састојали, и гледиште народво на њих, које се лепо огледа у писму Ст. Живковића. Народ и поглавари јасно су увидели да су Ичкови услови само политичке мере од стране Портине, да не би постали „сојузници" Русије; дотадашње понашање Портино и лакоћа с којом је сада обећавала све што је Ичко тражио, били су очити доказ њених задњих намера; рат пак Русије и Порте био је и сувише згодна прилика да се дође до потпуне политичке самосталности, или до извесних привилегија које би Русија гарантовала. И заиста устаници су учиннли оно што су им налагали најелементарнији политички појмови: одбацили су обмане Портине и пришли Русији на њен позив, постали су њеним савезницима, очекујући да при закључењу мира између Порте и Русије, и мири благостање у Србији буде постављено на чврстој основи.

Уз српске историје Ц