Iz nove srpske istorije

ПОЧЕЦИ ДИПЛОМАТСКИХ ОДНОСА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СРБИЈЕ)),

Први српски устанак противу Турака избио је 1804. Озлојеђени сељаци београдскога пашалука устали су противу својих тирана дахија и јаничара, који су цедили и притискивали народ насупрот постојећим правилима о земљи и сеоском поседу и на супрот уобичајеном начину управе. Ипек, у брзо, сукоб тај добио је првенствено политички и национални значај. Од самога почетка, вођи устанка, показали су намеру И тражили су начина, не само да очисте земљу од Турака, него да се или сасвим отцепе од Порте, или да образују једну чолу-самосталну област која ће стојати у истом онаквом односу према Порти као Влашка и Молдавија, чији су кнезови били под руском заштитом. У ту сврху устаници су се обратили Аустрији и Русији, тражећи помоћи и окуражења. Аустрија им је одсудно одрекла и једно и друго, али Русија, иако је одбила њихове предлоге, ипак им је дала неке наде, 1806, услед Француских сплетака — Француска је у то доба била у рату са Русијом — један дипломатски спор изродио се између Русије и Турске око повластице

1) Извори: Енглеска државна архива, дипломатска прениска (Србија, Турска, Русија, Аустрија). Српска Краљ. Академија, Споменик, ХУШ., Кнез Милош ипуковник Хоџес, (писма и изводи од писама која је Хоџес слао енглеском министарству вностраних дела 1837-1839), издао Чеда Мијатовић. — Барт. Куниберт, Српски Устанак, Београд, 1901 (оригинал на франпуском: В. 5. Сишђег!, Езза! иогопапе зиг 1е5 КеуојсНоп5 е! Р (пдерепдапсе де Ја Зегбје ФЧерш5 1804 јизфеп 1850). Нил Попов, Србија = Русија, св. !. (превод с руског), Београд 1870.