Iz nove srpske istorije

100 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

захтева, и упорно се борила противу њих и на бојном пољу и приликом дипломатских преговора. Када се најзад крајем 1810, могућност рата између Русије иФравцуске стала помаљати на политичком хоризонту, Порта, поред свех пораза које је претрпела 1811, била је непопустљивија него икада. Русија, с друге стране, пред опасношћу од Наполеонова напада, била је принуђена да покуша да се споразуме са Портом и да умери своје захтеве, само да би Француска имала једнога савезника мање. Преговори су почели у Ђурђеву октобра 1811, али су били прекинути у децембру, после четрнаест састанака од којих је последњи био у Букурешту. Порта је сматрала као претеран руски захтев да за руско-турску границу у Европи буду узете реке Серет и Дунав, а није хтела да призна ни руска освојења у Азији.

У априлу 1812 преговори су почели наново у Букурешту. Русија је морала захључити мир, ма по коју цену,, јер се Наполеон примицао њеној граници с огромном војском, која је једнако умножавана трупама његових васала. Та силна- војска. имала је да буде потпомогвута још и војскама ДАустрије и Пруске, са којима је Француска закључила уговоре о савезу. Најзад, и Порта је морала узети разумније држање у питању мира, поред свих француских и аустриских интрига,

Уговор између Порте и Русије потписан је у Букурешту маја 1812, и тиме је решена и судбина првога српског устанка, која је силом прилика била. везана за исход сукоба између Русије и Турске, Тај чин — да су резултати устанка под Карађорђем били утврђени једним уговором између Русије и Турске — био је пун важних последица за српски народ.

Српско петање расправљено је у члану УП Букурешког · Уговора. т) Тим чланом Порта је била

1) Тај члан гласи: „Премда сепо члану прелиминарија неваља сумњати, да ће Висока Порта по својим начелима постушити великодушно и милостиво према народу српском, који. је давно под њеном влашћу и данак јој плаћа, опет зато због