Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 99

Влашке и Молдавије. Најзад. Русија је заузела обе те кнежевине, услед чега Порта огласи рат. Чим «се то десило, српски устанак постао је догађај од врло велике важности. Почетком 1807, Русија је примила Србе за савезнике, и ови прекинуше непо- , средне односе са Портом, која им је у лето 1806, предвиђајући рат са Русијом, понудила широке повластице. Од тога тренутка, Срби су прекинули непосредне преговоре са Портом, остављајући Русији да она уреди њихов положај према Турској, Према томе, било је јасно да ће се судбина српских устаника решити крајем рата уговором између Русије и "Турске, пошто је Русија узела на себе обавезу да се стара о њиховим интересима. Различне неповољне политичке околности принудиле су Србе, да се обрате на Аустрију и Француску, али сва та радња била је само испитивање политичкога земљишта без икаквота утицаја на руско-српске односе.

Када су преговори о миру почели 1809, намера Русије била да је тражи Дунав као границу између себе и европске Турске све до Гвоздене Капије, — и аутономију Србије под заштитом Лара и сизеренством Султановим; та веза између Србије и Порте била би обележена само плаћањем једнога врло умереног данка. Потпуна независност Срба није у то време улазила у програм Русије, иако им је она ту независност била обећала. По мишљењу руских државника, једна независна Србија, укљештена између Турске, Аустрије и Русије, са Француском (која је држала Далмацију) у блиском суседству, била би стална сметња одржању мира између тих царевина, Срби, природно, тежила би да се уједине са својом браћом која су била под турском, аустриском и француском влашћу; сваки од њених суседа, кад би се коме дала прилика, гледао би или да подјарми Србију или да у њој заснује и учврсти свој претежни утицај; и Русија, у својим напорима да утврди свој властити утицај и да одбрани независност Србије, имала би само незгоде од таквога стања ствари.

Порта је потпуно схватила важност руссих

7+