Iz nove srpske istorije

104 МИХ, ГАВРИЛОВИЋ

била јако узнемирена услед тога поновног отварања српскога питања. У септембру, две турске војске приспеле су на српску границу. Једна, која је долазила од Бугарске, била је под командом Марашли Али паше; друга, од Босне, стајала је под заповешћу Куршид паше, бившега великог везира, који је покорио Србију 1813. Устаници су се налазили у крајње несигурном положају. Спас, међутим, до-. шао је од Русије, која је наново добила слободне руке, пошто је баш тада потукла Наполеона и по други пут, Следујући упутствима која му је послао из Париза цар Александар, руски амбасадор у Цариграду предао је Порти 30 септембра једну ноту којом ју је потсетио на њене поступке противу Србије и на њене обвезе према тој земљи на основу члана УШ Букурешкога Уговора, и којом је тражио да се тај члан изврши на такав начин како Русија неће морати да наново покреће цело српско питање.

Порта је разумела сав значај руске ноте; разумела је такође да је политичка ситуација врло неповољна, и стога је одмах наредила обојици команданата посланих рада покорења Србије, да је умире на леп начин, (Око половине октобра, начињена је усмена погодба између Малоша и Марашлије, по којој је Србија добила, у врло слабој мери, право на, самосталну унутрашњу управу.

Ти Портини уступци били су врло несигурни, али, у току времена, они су постајали све то важ-= нији, Тај повољни обрт ствари објашњује се, с једне стране, притиском који је на Порту вршила Русија, а с друге стране, дипломатијом Милошевом, који је умео да се користи оном ситуацијом која је у Србији настала услед тога притиска, Заиста, руски амбасадор у Цариграду почео је, новембра 1816, питати Порту, зешто она није извршила неке чланове Букурешкога Уговора, а нарочито члан УШ. Порта се једнако позивала ва погодбу између Милоша и Марашлије, која је, по њеном мишљењу, чинила непотребном примену тога члана уговора који се тицао Србије, али амбасадор, напротив,