Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 105

захтевао је да Султан да Србији један хатишериф, у коме би биле побројане све оне повластице пот туне унутрашње самоуправе које су биле дуговане Србији на основу поменутога члана УШ. Преговори између Порте и Русије прошли су кроз многе мене, и тек Акерманском Конвенцијом (окт, 1826), Букурешки Уговор био је у појединостима ревидиран.

Чланом У те конвенције, Порта се: обвезивала да претресе и углави са српским изасланицима, најдаље за осамнаест месеца, повластице дане Србији чланом УШ Букурешкога Уговора. У једном засебном акту биле су утврђене у начелу те повластиџе које су Турци имали да претресу са Србима, и које су -требале да буду предмет једнога хатеширифа који би се дао Србији. Те повластице биле су следеће; религиозна слобода; право Срба да сами себи бирају старешине или кнезове; самостална унутрашња управа; спајање разних намета у један; уступање · Собима управе турских спахилука, под условом, да заједно са султановим данком плаћају Порти и ренту исељених спахија; право отварања болница, школа и штампарија, и забрана свима муслиманима, изузимајући оне којису припадали градским гарнизонима, „да станују у Србији, Даље, Порта је имала да уступи шест нахија, које су припадале Србији у тренутку закључења Букурешкога Уговора, а које нису биле обухваћене 1815 Милошевим устанком. У Конвенцији Акерманској свечано је признато Русији право да штити српске повластице,

Иако је потписала ову конвенцију, Порта ни на који начин није мислила и да је изврши, То је за њу било само једно средство да добије времена. У априлу 1828., Русија је огласила рат Порти, који је био закључен Једренским Уговором у септембру 1829. Тим уговором потврђено је све оно што је Србији било ујемчено Акерманском Конвенцијом,

а време те дуге и тешке периоде руско-турских односа, Милош је стално био у тесном додиру са Русијом, али на такав начин да не увреди Порту. Од 1815 до 1830 он није престајао тражити од