Iz nove srpske istorije

103 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

из земље. Ти спахилуци, које су спахије добили од султана за своју војну службу, постали су коначно сопственост српскога сељака. Као даља последица хатишерифа од 1830, српска црква била је ослобођена надзора цариградске патријаршије.

А

Пошто је Србијин положај према Порти био регулисан, било је на дневном реду извести унутрашњу организацију земље,

По своме општем и политичком образовању, Милош је имао слаба појма о важности основних закона, а по темпераменту он је био аутократ. Сва унутрашња власт била је прикупљена у његовим рукама, свима унутрашњим односима он је господарио. (Он је био не само поглавар земље, већи први трговац, финансијер и економ у њој. Своју власт употребљавао је на првом месту да заштити своје материалне интересе, и његов се апсолутизам често изметао у тиранију и ориентални деспотизам.

Све до 1830, докле положај Србије према Турској није био дефинитивно уређен, Милошеве многобројне злоупотребе власти подношене су од старешина и од масе народне стрпљиво из страха од горега. Зато је Милош, у свима бунама које су се биле дизале против његовог апсолутизма и тираније до 1830 године, могао рачунати на оданост главних националних старешина, и те су се буне редовно свршавале фијаском.

Од хатишерифа од 1830 године старешине и народ очекивали су да Милош да земљи основне законе. (Сем тога што је то било у самој природи ствари, јер се правни ред у једној земљи не може замислити без тих закона, Милош је на то био обавезан и духом хатишерифа од 1830 гооине. Порта се за то питање није интересовала, нити је разумевала значај његов за себе. Русија је показивала известан интерес за унутрашњу организацију власти у Србији, али није сматрала то питање акутним. Она