Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 109

је остављала Милошу и народу да то питање реше у сагласности с халишерифом од 1830 године, у који је Русија унела једну важну одредбу — не без великог Милошевог противљења, — т.ј. да ће кнез Србије управљати земљом у споразуму са Саветом, састављеним од заслужнох људи, и који ће у тој функцији остати доживотно,

Милош је одлагао с године на годину давање устава. Међутим, потреба органских закона никад се није тако акутно осећала него после хатишерифа од 1830 год. који је био не само значајан политички акт, него и акт којим је извршен највећи економски преокрет у модерној Србији, Тај преокрет требао је да буде сад легално заштићен.

Пред Милошевим одлагањем да да устав и услед руске андиферентности у томе питању, главније народне старешиве дигну буну против Кнеза Милоша у јануару 1835 год. Буна се сврши без крвопролића, али је била довољна да Кнез види да је питање уставно толико сазрело да се не може више одлагати. 14 фебруара Народна Скупштина вотирала је без икакве примедбе устав, који је по Кнежевој наредби саставио његов секретар Димитрије Давидовић.

Овај је устав био краткога века. Аустрија се јако узбунила због њега, Русији такође ствар није била пријатна нарочито због начина како се до устава. дошло, и устав буде укинут на захтев Русије и Порте које су имале право на директну интервенцију у овоме питању, и на потајну радост Милошеву, који је устав дао у самој ствари из нужде.

Под утицајем буне од 1835 године, и да би ударила брану Милошевој самовољи, Русија је тражила од њега да спреми основни закон, али брижљиво избегавајући име усшав, којеје нарочито било мрско Метерниху, — и без одредаба и основних. дефиниција које би истицале политичку индивидуалност Србије (наследно књежевско достојанство, грб, застава итд.), одредбе које могу бити зазорне Порти, и каквих је било у уставу од 1835 год. Требало је „истаћи више административну вего политичку страну