Iz nove srpske istorije

64 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Збацивање кнежева било је противно уговорима између Русије и Порте, и одговор на ово била је заповест од цара Александра генералу Михелсону да мобилише руску војску на Дњестру и да окупира Молдавију, ако Порта не врати кнежеве на своја места, Михелсон похита одмах да ступи у везу са српским устаницима. Промена кнежева у Влашкој и Молдавији била је врло опасна за даље односе Срба према Русима. Карађорђе је могао лако подлећи или директноме утицају Француске или утицају новога влашког господара, који је био агенат турске и француске владе. Ако би Карађорђе пристао на извесну погодбу, Русија би у случају рата била лишена једног моћног савезника. Да би показао интерес Русије за устанике и проучио њихове потребе, Михелсон пошље у Србију капетана Новокрешченог,

реко кога Карађорђе затражи помоћ у новцу, војсци и оружју. Новчана помоћ била је ускоро и послата. устаницима.

На живо заузимање и протесте руског и енглеског посланика у Цариграду, Порта се најзад склони да поврати збачене кнежеве, али то није донело никаквог резултата, Руски цар, и ако је дознао да му је дато задовољење, не опозове своју наредбу Михелсону, који крајем октобра упадне у Молдавију, без претходне објаве рата. Михелсон је био наредио псјединим командантима да заузму све вароши на пријатељски начин (благовиднеимљ образомљ), и ови су то учинили тражећи од турских заповедника пролаз за Далмацију. На овај и сличне начине већина вароши падне у руке Русима. Генерал Милорадовић похита у Букурешт и заузме га 14, дец. 1806. Суцо и Калимахи напусте своје престонице, и Руси организују нову управу.

Тако Русија загази у рат с Турском, у моменту кад је имала да се наново огледа с Наполеоном. Русија је, истина, оставши усамљена после Аустерлица, била отпочела преговоре о миру, и по-

четком јула 1807 био је начињен мир у Паризу