Iz nove srpske istorije
Српски покрет 65
између Француске и Русије) Али докле су преговори вођени, Пруска се приближи Русији, те Александар 1 одбије да ратификује тај мир. Најзад буде склопљена четврта коалиција против Француске између Пруске и Русије, којима Енглеска позајми потребан новац за тај рат. Уз њих пристане још и Шведска (3 септ. 1806). Пруска похита да одмах објави рат Наполеону, не чекајући долазак Руса. Већ другог октобра пруска је војска била уништена код Јене и Ауерштета, Наполеон уђе триумфално у Берлин, ускоро била је готово цела Пруска оку“ пирана.
Наполеону је остало да се огледа с Русијом, и пошто је прибрао војску, он се крене на Пољску, Сад му је требао више него икала савез с Портом, и он енергично позива Селима Ш да зарати против Русије и да пошље своју војску на Хотин. У исто време, Наполеон је изјавио своју гоговост да с Портом начиви савез за одбрану и напад и да јој гарантује интегритгт Влашке, Молдавије и Србије, „Не дај Србима, писао је султану, концесије, које ти траже оружјем у руци“, Селим Ш, узбуђен нелојалним заузимањем Влашке и Молдавије, окуражен Себастијанијем и присуством француске војске у Пољској) изда свој манифест, којим објави рат Русији, и у коме изређа све жалбе Портине од пре педесет
1) По томе миру Наполеон се је обвезао да поврати независност дубровачкој републици и да не узнемирава Црногорце, али није искрено мислио да испуни те тачке уговора. Саопштавајући маршалу Мармону резултате преговора у Паризу, Наполеон му наређује да организује дубровачку републику, да остави њену трговину слободну, али да не напушта Дубровник, већ да га утврди „Члан уговора о Дубровнику вели да признајем његову независност, али не да треба да га напустим.," Владици прногорском Мармон је требало да се претвара, и почетком септембра, кад прођу велике врућине, да Црногорце изненадно нападне са 12—15000 војника и уништи. У исто време кад се је спремало унишлење Црногораца, некакав Ди Баше (Ри Васћеђ подноси Талерану опширан мемоар о начину како да се угуши устанак у Србији, који је претио миру у Далмацији.
Из Српске Историје 5