Iz nove srpske istorije

68 МРХ. ГАВРИЛОВЕЋ

били заузели град.) Себастијави се је сад бојао да Срби не пођу на Фетислам, да га заузму и да се сједине с Русијом. Сједињење Срба и Руса не само да би био један важан догађај за даље руско-српске операције против Турске и евентуално против Француске у Далмацији, већ би на тај начин била прекивута и веза између Цариграда и францускога војничкога стана, веза која је досада одржавана преко Видина и Оршаве. Истина, та би се комуникгцијамогла одржевати преко Босне или Далмгције, али тај је пут био заходан, а у овим моментима брза. кореспонденција између Наполеона, Селима и Себастијавија била је потребнија него икада.

У овим приликама Себастијани је саветовао Порти да начини мир са Србима, те да их на тај начин одвоји од Руса. Он се је надао да ће сграх који Срби имају од Француске, учинити да пристању на услове мира погодне Порти. и да ће пристати да јој даду војну помоћ противу Руса, а може бити да јој чак и Београд врате. Српски депутати у Цариграду уверавали су Порту, и после освојење Београда, да су Срби увек готови да се, под повољним условима, врате у покорност султану, и Порта пошље посланике у Србвеју, да даље преговарају о миру. Али су ови преговори остали без успеха (марта 1807). Срби су били решени да се с Портом не мире и да приме руско покровитељство.

Још 11 јануара 1807, Мехелсон је послао Ср-

1) Заузеће Београда, наравно, јако је ожалостило Порту, а и Французима је овај догађај тешко пао. У 55-ом извештају Велике Армије (55 е Ви! зип де ја Отапде Аттее. који је датиран из Варшаве 29 јануара 1807 год. н. к., нема никаквог спомена_ о заузећу београдског града, али у концепту тога извештаја стоји да су Срби имали у својим рукама само варош Београд, али не тврђаву, „која је у доброме стању, и која има посаду од 8000 људи и која јеснабдевена храном запетнаест месеца“. Кад је Наполеон чуо да су Срби заузели град, онда је просто избачен цео овај део. Овим извештајима био је циљ, да растурају вести повољне по Француску и њене савезнике, и према томе нису увек поуздани. Наполеон их је свуда слао, пану Далмацију, да се одатле растурају по Балкану.