Iz nove srpske istorije

СРПСКИ ПОКРЕТ 69

бема прокламацију у којој их свечано уверава о протекцији и помоћи Русије, позивајући их на заједничку акцију против Турака. У марту после одласка Портиних изасланика, Кагађорђе му пошље једну депутацију, да му захвали на дотле указаној помоћи и да му изложи потребе устаникг. Депутати „су имали да траже помоћу војсци, новцу и осталим потребама, и да се пошље у Србију један виши руски чиновник, који ће управљати радом српскога савета. У главноме, Михелсон се олазове жељама „српским. (Он нареди генералу Исајеву, који је оперисао са једним малим одељењем у Малој Влашкој, да пође на Дунав и да се сједини са Србима (априла 1807). За представника Русије у Србији био је одређен статски саветник Константин Константиневић Ролофиникин, који је дошао у Србију тек 2 августа 1807.

У овим кретичним тренуцима Селим Ш се није "устезао да употреби против Срба француску војску, коју је Наполеон нудио да му пошље у Видин. На тај начин Наполеон је хтео да принуди Русију да шешље веће одељење своје војске на Дунав и да у толико буде слабија према њему. „Султан, писао је Себастијави министру иностраних делг, живо жели улазак 25.000 војника у Србију, и ја сам дознао на сигурно, да је наредно да се каже пашама и војсци да изјаве жељу да приме ову потпору. Он им је дао најпозитавније уверење да ће ова помоћ оперисата против побуњених Срба и против Руса (апр. 1807).“ Јаничари, паша од Јањине, а нарочито паша од Рушчука, бојећи се невернака и њихове пола-тике, запрете Порти да то не чини. Једини паша који се томе није опирао, био је Мехмет-паша, 60осански везир, али је и сам говорио о великим тешкоЋама и опасностима тога предузећа. Он у осталом и није спадао у ред паша одметника и био је ве„лики присталеца француско-турскога савеза, !лавни његови разлози против прелаза француске војске преко Босне били су рђави путеви, недостатак хране, 2 нарочито неловерљивост Босанаца, који су у стању