Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

40 _. „МИХ. М. ЂОКИЋ

часнији они трговци, који чивит продају или они што метром свилу одмеравају 2 Трговина је и основана у неку руку на превари: купио сам за осам гроша, гледам да ти то исто продам за шеснаест! Законом је допуштено, моралом одобрено — па зашто и не» За богата човека каже се: алал му вера, радио па и стекао! За сиромаха: пропалица, прође му век онако... Све што се сагледа лепо и величанствено, трговином је стечено; она подиже и даје инстинкт народима... За њу се најпосле и крв људска пролива. За неко, до скоро непознато острвце или некакво мало морско или речно пристаниште, заметну се ратови народа, само да га се неко што пре докопа. На њему лежи више пута будућност кога народа: благостање читавих нација... Ко ову истину благовремено уочи, види и пође трагом светске политике, основане на трговини, тај ће и имати и бити срећан... Оглуши ли се о ту истину: ено му рало па нека преврће тврду утрину и глође недопечену проју или нека чека први у месецу, да као какав службеник прими за живот новог времена ништавну пару... >

Наш јунак схватио је правилно живот; оставио перо и хартију — па се дохватио модерног полића... Закупио је кафану у коју сав онај свет, који лако у животу дође до новаца, гледа где ће да га што пре и остави. Из сопственог искуства знао је, шта поколење које је наишло, воли и хоће да има " па му је он то и створио. Жудњу за музиком и песмом, задовољио је; бес, да се сваки види у своме богатству, удесио је да се оно и види; а ради увесељења ставио им белосветско женскиње... Поред овога, ту су фина јела и пића, ту је све оно, што је стародревни запад у векове измислио: све је набавио — и онда засео за касу...

Треба дубоко промислити, па ко хоће, нека га најстрожије суди, али до правилне осуде не може