Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

ТОТИЦА 69

Полупала ми толике ствари. Неке ми, чини ми се и из куће нема.

— Па лепо, газда Р., какву вам је штету учинила»

— Сломила ми један бокал, шољу за каву, тањир...

— Па зар ви само за те ситнице избацујете напоље једног створа, задржавате месечну зараду од двадесет и пет динара — па чак и ствари њене узимате 2

— Тако ја... Хоћу да научим те пробисвете, да пазе и не лупају туђе!

— Добро! Најпосле имате право што чувате ваше. Одбите јој од плате оно што је поломила; дајте јој ресто, а нарочито њене ствари, преобуку. Шта ће вам то2

— Не дам, не дам! Жена ми је у винограду; можда јој нешто нема, — а она нека тужи...

— Па где ће она ноћас, без ствари, без служитељске буквице и без и једне паре2

— Шта ме се то тиче! То су белосветске наћи ће оне...

— Али, газда Р., то је девојчица тек од петнаест година... ЈЊена је мати њу код вас довела, као у кућу домаћинску...

— Не дам; разумите! Имам ја пара... На... види. .

Па онда љутито рашири оба крила од касе у којој сагледах читаве камаре банкнота, злата, сребра, акција...

— Ето, види, имам... али не дам...

— Ту касу нисте требали отварати, нити ми ваше благо показивати! Шта се мене оно тиче2 Главно је да ви предате ствари вашој служавци, иначе ће вас власт законим путем натерати да то учините, а за зараду упутити служавку Општин. ском Суду, да је тражи опет законским путем.