Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

доношено са села, и то тајно, „у вреће завијено, или у сено сакривено 1 '. 1 ) После свиња највише је било оваиа, а за тим коза. С куће на кућу било је од прилике на 35 брава оваца и коза, које су чуване на торовима. 2 ) Сем тога било је врло много говеди и коња. Домаћа говеда била су ситна и слаба, све до скорашњих времена. Само у неким крајевима, под утицајем гајења боље стоке од стране Кнеза Милоша, и сељаци су били почели добијати боље говече. 3 ) Коњи су били домаћег соја, више јаки но лепи, лаке главе и правих крстина, Кнез Милош је имао и лепих арапских хатова. Неговање коња било је примитивно, а сељаци су их упропашћивали и тиме, што су их прерано употребљавали на рад, често пута већ у другој години. 4 ) Најмање је било бивола. Онн су се, истина, гдешто виђали, 5 ) али су њихово млеко употребљавалн само Турци, а за вучу су се њима служпли једино досељеници из околине Ниша и Лесковца. 0 ) Магарци, којих је у Турској увек било у великом броју, у Србији, изгледа, врло су се мало употребљавали за рад, те се готово никако и не помињу. Само су печалбари, долазећи из јужних српскнх крајева, на њима носили свој пртљаг. Изгледа чак да је било стидно служити се магарцима 7 .) ■— По селима је било врло разви-

l ) Сретен Л П., Путовање по Новој Србијп, 64. 193.

М. Петровић I, 450; U, 995—996.

3 ) Насеља Српскпх Земаља IV, 739.

4 ) Пирх, 70—71.

5 ) Пирх, 31, 47.

“) Сретен Л. П., 442.

’) Кад је Кнез Милош, шале ради, хтео из Цариграда да купи магарца Стевану Брки, председнику Пожаревачког Магистрата, да не пде пешке од куће у Суд п од Суда кући

2

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША