Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

но српско. 1 ) По селима је било много мање ученика. 1826 годинебило их је у Остружници 12, код Честина у Гружи 8, у Буковици (Окр, Подрински) 8, у Совљаку (Окр. Подрински) 7.-) Школске 1835 б године биле су у целој Србији 72 школе са 2514 ученика, или просечно на сваку школу по 35 ученика.-’) 21 сеп-" тембра 1_839 ј-одине било је у целој Србији 28 правителственнх (државних) школа са 28 правителствених учитеља и 56 обштествених (општинских) школа са 56 обштествених учитеља. И у једнима и другима било је свега 2916 ученика, или просечно опет по 35 учепика на једну школу. 4 ) У школу су у почетку ишли само мушкарци. Били су различитог ураста, али ретко, и то само по варошима, врло млади. По селима су ђаци били одрасли младићи- Чак их је било који су нз војске бежали у школу. У таквим случајевима властн их нису вранале у војску. За школовање женске деце није се осећала потреба. Отуда је и по варошима ретко која жена знала читати и писати 5 ), по селпма ниједна. У већ поменутом патриотском апелу од 3 августа 1821 године наглашава Д. Давидовићи потребу за „школе за женски пол“ и предлаже да такву школу оснује у своме дому, где би се учили женскн „послови: кување, шивење, вез, плетење и друго, чему би женску децу учила његова жена, а читању и писању његове свастике „и то без сваке плаће и на-

') Ј- Вујић 1, 124.

0 I. Вујић 11, 105; 1, 177; 11, 31. 82

3 Ј Гласник IX, 166.

Држ. Арх , Државнп Савет 1839, 471—660.

•'•) Сретен Л П,, 186.

94

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МПЛОША