Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Траде, но само из чистога срца и привржености к роду своме". 1 ) Но од.тога није било ништа. Чак се, изгледа, и зазирало од женске писмености. Кад је Пирх 1829 године питао о школовању женске деце у Србији, одговорено му је: „Трговину неће водити , никад, а ни звања добијати, зашто ће им онда вештина читања и писања, осим да се разберу у љубавним писмима и да могу на њих одговарати 1 '. 2 ) Ако се гдешто баш и школовало које женско дете, ишло је у школу заједно са мушкарцима. Овако је остало за све време владе Кнеза Милоша. 3 ) Настава је била слаба. Учитељи нису могли дати ученицима више од најобичније писмености. Како је већина учитеља била из прека, то су и унутрашњи ред по школама и програм били подражавања пречанским школама и мало су се разликовали од онога што је било пре устанка 1 ). Предмети нису били прописани, већ су зависили од способности учитеља и могућности за набављање’књига. 11деално учењејеЈsило-кад-се у основној школи изуче:

‘) М. Гавриловић 11, 649—651.

2 ) Ото Дубислав Пирх, Путовање по Србији у години 1829, 144.

‘) 1843 г, написао је Ј. 0 Поповић чланак „Полза н потреба девојачкпх школа“ у коме констатује да није довољно што се женска деца шаљу у школу са мушком децом, већ да треба створити чнсто женске школе са специјалном наставом која одговара женским потребама (Подунавка 1843, 183—184). Но тек у октобру 1845 г. отворила је прву женску основну школу у Србији Општпна Параћинска (Новнне Србске 1845, 322).

‘) 0 српским школама у Срему, програму и настави у њпма види; Н. Радојичпћ, Автобиографија Петра Руњанииа, стр. 4—B, 27—33, 39—40.

95

ШКОЛЕ