Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

времени београдски ученик, да би учили писати слова, узимали смо са зове лишће и на овом смо са чиодом избадали слова. Табле црне са легиштерима, по којима се рачуна и пише, ретко је који ђак имао, а онда у скоро почео је те табле доносити и продавати Михаило Дрвењак. Нн лењира нисмо имали да шпартамо прописе. Узели би какву дашчицу и с њом лењирисали. Најрадије смо узајмљивали од онога који је имао таблу, те с њом шпартали. Редак је био ђак 'који је имао федермесер, и због тога би се говорило: „Болан, тај има ведермесер“. И тај би носио свој федермесер о врату,. у сашивеној од кајаса, што се данас каже, футроли. Пера су нам обично учитељи зарезивали, „два нама а треће њему 1 '. 1 ) Кад је тако било у Београду, лако је замислити како је морало бити по варошима у унутрашњости Србије. 15 јануара 1817 год. пише из Шапца Стефан Живковић, Телемак, Вуку Караџићу: „Новина бих ти писао, али немам хартије“. 2 ) Чак 10 јануара 1838 roдине жали се Магистрат Окружја Пожаревачког Совету да у чаршији не може добити „у свако време кад му какве за писање хартије треба“, а „кад се у ком дућану нађе, скупом ју ценом плаћа“. 3 ) По селима од школских потреба мучно да се где што могло наћи. И ако ретке и врло оскудне, школе су у Србији биле уточиште чак и онима изван њених граница, који су били жељни да се науче писмености. Поп Илија Церовић (рођен 1817) из Лопижана, два часа северно од Сенице, учио је основну школу у

Ј ) Сретен Л. П, 63—64.

=) Вукова, Преписка I, 59.

3 ) Државна Архива, Државни Савет, 1838.

97

ШКОЛЕ

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША