Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Сем школовања у Србији, ради специјалних наука и ради продужења онога што се научило, за владе Кнеза Милоша слати су и питомци на школовање на страни. Прву идеју о томе дао је Кнезу Милошу Вук Караџић 1820 године. Предлажући му још тада отварање Велике Школе, он му је препоручивао и то да, ако би ко од њезиних ученика показао „да има особнти дар и вољу к науци...., да се о државиом трошку пошаље у Европу даље да учи науке и језике". 1 ) И ако је Вуков предлог о Великој Школи пропао, изгледа да је српских пнтомаца на страни било врло рано. Још у новембру 1821 годнне помињу се у Петрограду „наши земљацп. који се ту уче“. 2 ) Доцније је наших питомаца на страни било све више. Слати су у Петроград, Пешту, Беч и Париз, те су се учили различитим знањима. 3 ) С јесени 1833 године послато је Тридест питомаца у Русију да се уче војничкој вештини. 4 ) У неким су варошима у Србији биле још и грчке, турске, јеврејске и немаче школе. У Београду је за време Турака било претежно несрпско становништво, од кога су знатан део чинили Грци или Цинцари са грчком културом.Шознато је да су све српске земље после укинућа Српске Патријаршије. 1766 године бнле под грчком црквеном влашћу, и да је у Београду била столица грчког митрполита. И ако грчки црквени великодостојници

’) Вукова Преписка 11, 637.

-) Вукова Преписка IV, 83.

3 ) Куннберт, 355.

4 ) Младен Жујокић, Белешке, 23—24; Новине Србске 1834, 197.

106

ИЗ СРБПЈЕ КНЕЗА МПЛОША