Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

нису имали много везе са књигом 1 ), ипак су, и радњ практичних потреба, и ради грчког карактера којије преовлађивао у хришћанском делу становништва,, и ради грчке пропаганде, настојавали да се грчкаписменост и школа непрестано одржавају. У Београду је и сем тога морало бити грчкешколе врло рано, Она се помиње у 1718, и послетога. Око ње је нарочито настојавао и српски београдски митрополит Мојсеј Петровић. 2 ) Грчка се школа помиње у Београду и под Кнезом Милошем, 0 њеном програму, уређењу и другим детаљима. нису очувани податци. Због_ тога што су Грци у Београду били представнкци чаршије, богаства и вере, што се знање грчкога језика сматрало као отменост, и што су можда грчке школе биле боље од српских, јер су билепод заштитом Митрополнје, и истакнути су Срби, свршивши српске школе, настављали учење у грчким. школама, 3 ) те су се тако грчки утицији ширили и ван грчког елемента. Грчких је школа било и по другим местима Изриком се помињу у Неготину, 1 ) Шапцу 5 ) и Сме-

0 Кад је умро београдски митрополит Киридо (П фебруара 1827), v његовој су заоставштпни нађене само трикњнге у вредностп 10 гроша (М. Гавриловић П, 644).

2 ) ј.- РајиИ, Истор. Катихпзма, 22. Код грчких се даскала у то времеучило „гречески читати и писати и говорити по гречески и Гоаматика" (Гласник, 56, 156; Р. М, Грујић, Српска Школа, стр, 25—30; Д. Руварац, Исторпја, архиепископско-митрополитско-патрајаршке библиотеке у Сремским Карловцима, Gp. Карловци 1919, стр. 6 и 8).

'■■) Сретен Л. П 417.

4 ) 1817 године (Вукова Препнска I, 116).

s ) М. Гавриловић 11, 651.

10 7

ШКОЛЕ