Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

тељи. 9. септембра 1826 године пишу кнезови Суда Београдског Кнезу Милошу да су сазнали да је везиру стигао један ферман од султана, у коме препоручује „свим Турцима да децу у школу дају, к> који би од Турака сиромах био, те не узмогне учитељу илаћат, за онаково сиротно дете цар платиТе 1 '. 1 ) Зна се да се у њима учио и арапски језик. 2 ) Изгледа да ученици у њима нису били особито оптерећени науком. Кад је 1829 године Милан Обреновић, коме је тада било 10 година, био с мајком у посети код Хусеин-паше, и ту прочитао српску адресу на једном. писму, то је изазвало велико изненађење у везирову харему и сажаљење што су овако мала деца принуфена учити. 2 ) Најзад, забележено је да су турска деца и ван школе била под надзором. У свакој мали имали су Турци своје „џанбабаси" („душепопечитеље"), који су обилазили своје мале и „пазили на морал и поведње школске депе и мајсторских. шегрта и калфи“, те због тога међу турском децом није било неваљалства. 4 ) И поред школа, Турци су сви из реда били врло прости н непросвећени. Најистакнутији Турци били су праве незналице. Марашли Али-паша био је „са свим непросвећен“. б ) Само по изузетку, као

0 Државна Архива, Збирка Мите Петровића.

2 ) Ј- Вујић, I, 32.

’) М. Гавриловић, 11, 712.

4 ) Сретен Л. П,, 111.

s ) М. Гавриловић, 1, 236.

109

ШКОЛЕ