Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

'какво чудо, нашао би се који Турчин који би нешто знао. 1 ) И Јевреји су имали својих школа. Њчх су ■издржавале јеврејске општине које су се старале п о њиховим синагогама. Из једног арачког тефтера зароши Београда за 1827 годину видн се да је те године било у Београду. на 239 јеврејских харачкпх глава, 22 особе јеврејских учитеља, попова и ђака. 2 ) Друго се о јеврејским школама не зна ■ништа. У Београду је под Кнезом Милошем била и немачка школа. 1829 године добно је „Павле Вернер, темачки учитељ“ одобрење да у „Београду прифатну школу започне“. Како због зиме Вернер није могао отпочети рад, поновио је молбу да може отворити

‘) 182!i године нашао је Пирх код муселима ужпчког Ледног младог изнуреног Турчина, кога је отац био добро васпвтао п оставио му знатну библиотеку. Он је на изненађење Пирхово знао, пстнна преко тулшча, да говори о •страннм земљал\а и људима, о Исланду и Аустралијп, о Дон Мигуелу и Болпвару „са таквпм знањем најновнјпх догађаја .11 односа да је човек морао лшслити да је то некп одметнпк •и то из најцивнлнзованијих земаља. Међу тим то је био правп Турнин и по рођењу и шта више врло је ретко излазио пз ових крајева 4 (Ппрх, 151—152). По пзузетку лма још где шго' помена о турској ученостп п културн. 1862 годпне, за време Београда, била је у кућп Рашвд-беја, спрал! Чукур-чеслш, пзлшђу осталога н „,велпка бпблиотека турскнх и српскпх књпга. Рашпд-беј .је уређивао п некакву цалшјску бпблиотеку, која се налазила у џампји код садашњег позорпшта" (Сполшннк XXIII, .стр. VI).

) Државна Архнва,

110

ИЗ СРБИЈЕ KHESA МИЛОША