Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

количинама увозило и из Баната. Ражи се сејало врло мало. 1 ) Некадашња култура ииринча само је гдешто животарила. 2 ) Енглески конлул Хаџес вели да се у Србији 1837 године пиринач није обделавао, већ да се увозио из Румелије и продавао по 150 гроша 100 ока. 3 ) Од иоврћа сејало се само толико колико је било потребно за домаћу потребу. Највише је сејан пасуљ, за тим купус. Од осталога поврћа сејано је лгного мање. Кромпир је почео да се сеје тек од 1821 године. 4 ) Од воћа је највише сађена шљива, од које су по селима, око кућа, биле читаве шуме. Шљива се употребљавала искључиво за пециво ракије, која се врло много трошила; 5 ) за сушење иза другу прераду употребљавана је врло мало. И ако је по читавој Србији, оснм равне и баровите Мачве, могло да успева грожђе и да даје доброга вина, и ако су многи парлози, и стари и нови, сведочили да се у Србији некада око винограда доста радило, ипак је у доба Кнеза Милоша винова лоза сађена само по мало, за домаћу потребу. Према тадашњим потребама у потрошњи вина ито.мало било је довољно. Бела смедеревска и црна крајинска и јагодинска вина била су и тада на особитом гласу. 0 )

’) Вук С. Караџпћ, Даница 1817, 103; Споменик 17, 34.

-) Сретен Л. П., 337.

s ) Споменнк 17, 34.

■*) М. Гаврпловпћ. Мплош Обреновпћ 11, 426; Наставнпк за 1913, 333.

5 ) Dr. Е. Lindenmayet, Serbien, dessen Enhvickelung unđ Fortschritt im Sanitatswesen, Temesvar 1876, 3; Кунпберт, Српски устанак 486; Споменпк 17, 34.

6 ) Споменпк 17, 34; ВукС. Караџпћ, Данпца за 1827,104.

4

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША