Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

деру и оно је у Топчидеру; кад сте Ви на путу и оно је на путу тај Вуков прекор у односу на Правитељство, односн се на све па и на литературу. 1 ) Кнез Милош пак ни по својим способностима ни по својим саветодавцима није могао бити такав центар. Због тога је све остало да зависи или од случаја нли од потреба Кнеза Милоша. Кнез Милош је био, као што је познато. неписмен, и у почетку нити је имао какве везе -са књижевношћу нити је могао имати каквог осећања за њу. Мало по мало он долази у доднр и са њом. Он је био човек великог интересовања п жељан сваке поуке и, знања. Са таквим личним особинама, у положају који је заузео, и са којим су у вези толике потребе, морао се брзо обратити књизи. Њему су се, како се казује, сваки дан чктали „најбољи европски листови“: „Аугзбуршке Новине“, „Газета Петробуршка“, Аустријски Обсерватор“, једне грчке новине, „Отомански Монитер“ и „Конститисионел“ = ) Даље он редовно држи „Новине Србске“ које нзлазе у Бечу. 3 ) Најзад, он има и библиотеку у Крагујевиу, о којој њени посетиоци с хвалом говоре. У њој су „Конверзациони Лексикон“, немачке, латинске и српске књиге, правног, философског, дипломатског, политичко-економског и историјског садржаја, које му се сваки дан чнтају. 4 ) У њојјеједан ') Чак ни скупљање претплате на књпге нпје могло бити без одобрења Кнеза Милоша. 9 новембра 1829 моли Г. Захаријадпс Кнеза Милоша да му одобри скупљати „приложнике" за некакву књигу да бн је могао „издати на тип“ (Државиа Архпва, Кнежевска Канцеларија. Школа 1829)

-) Кунпберт 156, Ппрх 70, Споменик 24, 23,

3 ) Нов. Србске 1818, 712.

4 ) Ј Вујпћ I, 166-167, Ппрх 167, Куппб"рт, 1 f б-

120

113 СРБНЈЕ КНЕЗА МИЛОША