Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

исвим путем. Кад је 1829 године био Пирх у манастиру Раваници, њезин калуђер Никанор, емигрант из Шибеника, нзредио је те су манастирски певчици певали" у хору, у брзом ратоборном темпу, песме „пуне патриотског жара, искиРене јасним сликама одабраног облика“, „у славу Србкје, које је он саставио и мелодију удесио“. Ј ) Ново време беше са свим потисло старо. Док се у Карађорђевој Србији издваја један засебан књижевни круг људи и, како, изгледа, коицентрише око личности Доситеја Обрадовића, дотле у Милошевој такве личности нема. Има појава из којих се види да је та личност требало да буде Вук Караџић. Још 1820 године дошао је Вук у Србију, почео учити неписменога Кнеза читању и чинити некоје предлоге и за подизање школа и књижевности. Стеван Живковић Телемак, који је и дотле жалио што Вук није заузео у Србији место, на које му дају право његове способности, врло се био обрадовао Вукову доласку у њу, али од Вукова књижевног и културног вођства није могло бити ништа. Кнез Милош је био човек који није волео ничије вођство и ни у чему у својој земљи. Сви доцнији покушаји Вукови да паметне Србији свој утицај билн су без успеха. Централна личност за све, па и за литературу био је сам Кнез Милош. Вуков прекор „Данас у Србији Правитељсва, у правоме смислу ове речи, нема никаквога, него сте цело Правитељство Ви сами. Кад сте Ви у Крагујевцу и Правитељствб је у Крагујевцу; кад сте Ви у Пожаревцу и оно је у Пожаревцу; кад сте Ви у Топчи-

0 Ото Дубнслак Пп;'х, Путовање no Срћџи у годнна 1829, 120.

119

КЊИЖЕВНОСТ