Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

књижевницими 1 ) и иде на руку свему што је у вези са књигом. 2 ) Оно што се пз овога јасно видч то је да људи који су му препоручивали лектиру нису били свештеници но светски људи са укусима и погледима другојачијим од оних из времена пре устанка. Све остало или је била реална практична потреба, или радозналост, или декор, или гест, или љубазност, или тежња за придобијањем људи. Правога интересовања за књижевност и њезин напредак он нити је имао, нити је допуштао да се правилно развија. Све је ово колико доказ погледа на књижевност новога времена у Србији, толико и образац за друге. По томе обрасцу раде и браћа Кнеза Милоша, Јеврем и Јован, нарочитоуеврем, који је једини писмен од браће Обреновића, и од прнроде врло склон на новачења и напредак. Он отвара у Шапцу прву болницу и апотеку у Србији, 3 ) установљава прву музичку капелу, 4 ) држи отворену кућу, која је господски и укусно, чак по европски, намештена. И у

‘) Лукијану Мушпцком 200 форината (Држ. Арх., Деловоднп протокол 13. фебруара 1822 г., № 138; Вукова Пзеписка 111, 674), Вуку Караџлћу у много махова поприличне суме (Вукова преппска И 550, 561, 582, 595, 626,675,668,744, 761, 766,773, 777, 794, IV, 11, 718; V, 204; М. Петровић I, 824> иодређујему стапну пензпју (Вукова преписка 11, 667, 801-SO4, Нов. Српске 1833, 75), Ј.Вујићу (М. Петровић 1, 825), Мпловану Впдаковићу (М, Петовић 1, 380, 825) ц многпм другпм људима који се баве књигом (М. Петровпћ 1, 824-826, 111. 95, 183, 251, 252).

-) Вуку Караџићу је набављао певаче народнпх пе г самз и плаћао им дангубу (Вук. С. Караџпћ, С. н. пјесме I> стр. LXX).

3 ) Ј. Вујпћ 11, 98-99.

‘) М Петровпћ I, 691

122

113 СРБМЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША